Istorijat kajaka

Škotski pravnik i pustolov Džon Mekgregor napravio je u 19. veku prvi sportski kajak po uzoru na plovila koja su koristili Eskimi.  Prve kanue, koje su koristili kao prevozno i transportno sredstvo, izradili su Indijanci u Severnoj Americi, dok su kajake, za istu namenu, prvi konstruisali Eskimi. Mekgregor je 1866. osnovao Kraljevski kanu klub, a dve godine kasnije organizovao je i prvo zvanično takmičenje.

Kajak i kanu su na programu Olimpijskih igara bili u Berlinu 1936. godine, a od Londona 1948. na najznačajnijoj svetskoj sportskoj manifestaciji takmiče se i žene.

Kajak je na igrama u Parizu 1924. godine bio demonstracioni sport. U tom gradu je 1933. organizovano i prvo prvenstvo Evrope.

Kajakaši i kanuisti su se pre Drugog svetskog rata nekoliko puta organizovali u internacionalna udruženja, a zvanična Međunarodna federacija osnovana je 1946.

Danas je kajakaštvo sportsko-rekreativna grana u kojoj sportisti sede (u kajaku) ili kleče (u kanuu), okrenuti licem u smeru vožnje, a pokreću se veslom koje nije oslonjeno na čamac, već se drži slobodno u rukama.

Kajakaštvo možemo podeliti i na:

• kajak na mirnim vodama (sprinterske trke na 200, 500 i 1000 m);
• maraton (od 10 do 42 km, sa trčanjem, savladavanjem kopnenih prepreka ili bez trčanja);
• slalom (trke na 300 do 600 m uz savladavanje vodenih prepreka, kapija);
• kajak na divljim vodama (spust ili maraton na stazama od 5 do 10 km na brzim, divljim vodama);
• polo (igra s loptom);
• dragon boat (dugi domorodački čamci sa po 20 veslača);
• jedrenje.